Grupa "Point blank" održala svirku u Kazneno-popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici

Bluz iza rešetaka

Koncert pod nazivom "Zatvorski bluz" organizovalo je Ministarstvo pravde pod geslom "Bez šljokica u zatvorima" 

Još 1985. godine smo imali ideju da napravimo svirku u zatvoru. Doživeo sam podsmeh. Nisu mi rekli da sam budala ali se podrazumevalo. Onda je naš klavijaturista sreo jednog poznanika koji je ležao u Mitrovici. Rekao mu je: ona vaša pesma "I am free" je tamo hit. Pali smo u nesvest. I evo nas napokon!

Sa crnim šeširom na glavi Dragoljub Crncevic, frontmen bluz benda Point blank, otvorio je u nedelju popodne spoljna vrata zatvora u Sremskoj Mitrovici, prošao kraj poternice na kojoj su crvenim flomasterom bili precrtani pohapšeni i ubijeni clanovi zemunskog klana i ostavio mobilni telefon stražaru.

Teška metalna kapija se otvorila i Dragoljub se sa svojim bluzerima našao u krugu zatvora, medu "sivim" zgradama sa rešetkama. Ušli su u zdanje od crvene cigle, zatvorski Dom kulture i stražari na osmatracnici su se trgli kada je odjeknuo prvi gitarski rif sa tonske probe. 

Koncert "Zatvorski bluz" organizovalo je Ministarstvo pravde pod geslom "Bez šljokica u zatvorima". Kako je naveo Miloš Jankovic, direktor Uprave za izvršenje zavodskih sankcija, "zatvorska uprava je odlucila da u što vecoj meri protera kic iz zatvora".

- Šljokicasti turbo folk, kao simbol poremecenih vrednosti, postepeno ce u zatvorima ustupiti mesto izvornoj narodnoj, klasicnoj i rok muzici. Turbo muzika štetno utice na psihofizicko stanje osudenika, jer razvija emocije koje nisu primerene uslovima života u zatvoru - objasnio je Jankovic.

Dolazak na koncert bio je dobrovoljan, s tim što je publika sprovedena u koloni po jedan. Oko tri stotine osudenika rasporedjeno je u redove drvenih stolica. Na binu u cijoj pozadini su se videle ikone, jer inace služi i kao crkvena kapela, postavljene su jedne visoke merdevine. Nasred sale stajao je televizijski kran, a okolo kamere, pošto je RTS snimao emisiju "Koncert u zatvoru".

Domar Doma kulture, višestruki povratnik u zatvor Alen Ristic (32), osuden na šest godina zbog izazivanja opšte opasnosti stajao je u hodniku sa dvojicom kolega - Bosancem koji leži za ubistvo u Jagodini ("sudija me rebno 14 godina, bez ijednog dokaza") i jednim koji leži za razbojništvo.

- Bili su nam do sada uglavnom narodnjaci. Andelka Govedarevic, Zoran Kalezic i Vesna Rivas. Ja više volim instrumentalnu muziku, Žan Mišel Žara, Klajdermana. To me opušta - pricao je Ristic, objašnjavajuci da ga je zatvor totalno promenio.

U Domu kulture radila je nekad muzicka sekcija, ali su, kako kaže Dušan Ivanic, nacelnik za prevenciju, tokom pobune 2000. godine zatvorenici uspeli da unište sve instrumente, ukljucujuci i klavir do pola.

- Naš orkestar je ranije svirao i u hotelu "M", ali sad nemamo instrumente, a osudenike mrzi da svoje donose od kuce - objasnio je Ivanic,

- Dobar dan. Iskreno smo došli. Vi ovde ste u jednom malom zatvoru, a mi napolju smo u velikom zatvoru. Zove se Srbija. Vidite šta prave od nas - rekao je Dragoljub Crncevic na pocetku svirke i prešao prstima preko gitarskih žica. Dvojica iz sale su viknula "juhu", a stotine crnih cipela s debelim djonom ispod stolica pocupkivalo je u ritmu bluza.

- Ova stvar se zove "Poker bluz". Prevešcu vam refren: "Nemoj više da me gušiš, odro sam te ko macku i sad moram da idem tamo kod moje ribe..." - atmosfera se polako raskravljivala. I dalje su morali da sede, ali se na "lombrozijevskim" likovima video osmeh. Kulminacija je bila na "Ja sam Slobodan" i najavu: "Neko nekog može da zatvori, ali duh ne može da se zatvori!"

- Dodjite nam opet! - proderao se neko na kraju. Mogucnost bisa prekinula je komanda: "Prva zgrada, red po red, idemo na prozivku!"

Clanovi benda su cucnuli na ivicu scene.
Jedan zatvorenik, Argentinac, prišao im je i tražio autogram. Rekao je, odlicni ste, ja volim Emerson, Lejk end Palmera, a momak pored njega je vikao: "Dao bi vam tri kile kokaina. Bilo je fenomenalno!"

Mrak je vec prekrio prazan zatvorski krug, kad je koncert završen. Sa razglasa se tiho cula Goca Tržan.
D. Petrovic.

Iz Glasa javnosti jan 2005