Grupa "Point blank" održala svirku u Kazneno-popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici

Bluz iza rešetaka

Koncert pod nazivom "Zatvorski bluz" organizovalo je Ministarstvo pravde pod geslom "Bez šljokica u zatvorima"

Još 1985. godine smo imali ideju da napravimo svirku u zatvoru. Doživeo sam podsmeh. Nisu mi rekli da sam budala ali se podrazumevalo. Onda je naš klavijaturista sreo jednog poznanika koji je ležao u Mitrovici. Rekao mu je: ona vaša pesma "I am free" je tamo hit. Pali smo u nesvest. I evo nas napokon!

Sa crnim šeširom na glavi Dragoljub Crncevic, frontmen bluz benda Point blank, otvorio je u nedelju popodne spoljna vrata zatvora u Sremskoj Mitrovici, prošao kraj poternice na kojoj su crvenim flomasterom bili precrtani pohapšeni i ubijeni članovi zemunskog klana i ostavio mobilni telefon stražaru.

Teška metalna kapija se otvorila i Dragoljub se sa svojim bluzerima našao u krugu zatvora, medu "sivim" zgradama sa rešetkama. Ušli su u zdanje od crvene cigle, zatvorski Dom kulture i stražari na osmatracnici su se trgli kada je odjeknuo prvi gitarski rif sa tonske probe.

I van zidova je isto

- Odraz društva u kome živimo najbolje se vidi u zatvoru. Zato ovde većina zatvorenika sluša turbo-folk, kao i većina van zidova. Na ovom bluz koncertu odziv je bio solidan, imajuću u vidu da mnogi nisu ni znali kakva je to muzika i o čemu se radi. Ali mislim da ce već na sledećem biti više njih, kad ovi koji su bili prepričaju utiske ovima koji nisu hteli da dodju - kaže Bogdan Samardžić, zatvorski referent za kulturu i obrazovanje.

Koncert "Zatvorski bluz" organizovalo je Ministarstvo pravde pod geslom "Bez šljokica u zatvorima". Kako je naveo Miloš Janković, direktor Uprave za izvršenje zavodskih sankcija, "zatvorska uprava je odlučila da u što većoj meri protera kič iz zatvora".

- Šljokičasti turbo folk, kao simbol poremećenih vrednosti, postepeno će u zatvorima ustupiti mesto izvornoj narodnoj, klasičnoj i rok muzici. Turbo muzika štetno utiče na psihofizicko stanje osudenika, jer razvija emocije koje nisu primerene uslovima života u zatvoru - objasnio je Jankovic.

Dolazak na koncert bio je dobrovoljan, s tim što je publika sprovedena u koloni po jedan. Oko tri stotine osudenika rasporedjeno je u redove drvenih stolica. Na binu u čijoj pozadini su se videle ikone, jer inače služi i kao crkvena kapela, postavljene su jedne visoke merdevine. Nasred sale stajao je televizijski kran, a okolo kamere, pošto je RTS snimao emisiju "Koncert u zatvoru".

Žena me vara sa "kolegom"

Zatvorenici i čuvari su nam objasnili da u Sremsku Mitrovicu sve češce dolaze osudeni Kinezi koji žive u Srbiji i da su veoma nezgodni.
- Drže se zajedno, istetovirani su i svi znaju neke borilačke veštine. Znaju psovke na srpskom i čim ih neko opsuje odma' 'oće da se biju. Ima kod nas i smeha, naravno. Evo baš skoro je jedan Ciga isekao vene. Kad smo ga pitali zašto, kaže: "Moja žena jedan dan dolazi u posetu meni, a drugi dan jednom drugom zatvoreniku".

Domar Doma kulture, višestruki povratnik u zatvor Alen Ristić (32), osuden na šest godina zbog izazivanja opšte opasnosti stajao je u hodniku sa dvojicom kolega - Bosancem koji leži za ubistvo u Jagodini ("sudija me rebno 14 godina, bez ijednog dokaza") i jednim koji leži za razbojništvo.

- Bili su nam do sada uglavnom narodnjaci. Andelka Govedarevic, Zoran Kalezic i Vesna Rivas. Ja više volim instrumentalnu muziku, Žan Mišel Žara, Klajdermana. To me opušta - pricao je Ristić, objašnjavajuci da ga je zatvor totalno promenio.

U Domu kulture radila je nekad muzička sekcija, ali su, kako kaže Dušan Ivanić, načelnik za prevenciju, tokom pobune 2000. godine zatvorenici uspeli da unište sve instrumente, uključujući i klavir do pola.

- Naš orkestar je ranije svirao i u hotelu "M", ali sad nemamo instrumente, a osudenike mrzi da svoje donose od kuće - objasnio je Ivanić,

- Dobar dan. Iskreno smo došli. Vi ovde ste u jednom malom zatvoru, a mi napolju smo u velikom zatvoru. Zove se Srbija. Vidite šta prave od nas - rekao je Dragoljub Crncevic na početku svirke i prešao prstima preko gitarskih žica. Dvojica iz sale su viknula "juhu", a stotine crnih cipela s debelim djonom ispod stolica pocupkivalo je u ritmu bluza.

- Ova stvar se zove "Poker bluz". Prevešcu vam refren: "Nemoj više da me gušiš, odro sam te ko mačku i sad moram da idem tamo kod moje ribe..." - atmosfera se polako raskravljivala. I dalje su morali da sede, ali se na "lombrozijevskim" likovima video osmeh. Kulminacija je bila na "Ja sam Slobodan" i najavu: "Neko nekog može da zatvori, ali duh ne može da se zatvori!"

- Dodjite nam opet! - proderao se neko na kraju. Mogucnost bisa prekinula je komanda: "Prva zgrada, red po red, idemo na prozivku!"

Članovi benda su čučnuli na ivicu scene.
Jedan zatvorenik, Argentinac, prišao im je i tražio autogram. Rekao je, odlicni ste, ja volim Emerson, Lejk end Palmera, a momak pored njega je vikao: "Dao bi vam tri kile kokaina. Bilo je fenomenalno!"

Mrak je već prekrio prazan zatvorski krug, kad je koncert završen. Sa razglasa se tiho čula Goca Tržan.
D. Petrovic.

Iz Glasa javnosti jan 2005
  copyright © 2002 EUTELNET